MAJKA

Noću često kad već zaspim i kad soba već opusti,

k'o laticu ruže, mama na moj obraz cjelov spusti.

Ona moje male tuge zagrljajem toplim tješi,

a svakoj se mojoj sreći k'o najljepšem daru smiješi.

Njeni prsti kao lahor pređu preko moje kose,

a njene me priče lako u daleka carstva nose.

Njena ljubav mene grije, njeno srce za me bije,

znam: nada mnom uvijek bdije majka - biće najmijlije.

Ratko Zvrko